Vje­ro­vat­no se na ovoj pla­ne­ti ko­ri­sti mno­go slič­nih, a mo­žda i istih mu­va, ali ovoj osta­de naš do­ma­ći na­ziv ko­ji joj na­dje­nuh – „po­sled­nji pri­zor”. Re­dov­no je ko­ri­stim u lo­vu na li­plje­na. Ta­da ni­je bi­lo in­ter­ne­ta, pa smo sa­mi smi­šlja­li ime­na mu­va ko­je smo sa­mi kre­i­ra­li na osno­vu ne­ke svo­je „ve­zač­ke lo­gi­ke”...
Li­plje­na­ši, do­bro upam­ti­te ovu „ubi­tač­nu” mu­vu! Imi­ti­ra i mi­dže­ve i se­dže­ve i ka­me­njar­ke i jed­no­dnev­ke. Iako mo­žda to čud­no zvu­či – ona va­ži za „ubi­tač­no lov­nu mu­vu” čak i u vri­je­me ro­je­nja ma­sli­na­stih jed­no­dnev­ki. Uglav­nom da­je bo­lje re­zul­ta­te od ne­kih CDC „kre­ji­ca” i slič­nih „BWO”-a ko­ji na­ma baš li­če na in­sek­te ko­ji se ro­je. Ri­be go­to­vo ni­ka­da ni­i­je­su na­ši isto­mi­šlje­ni­ci, pa im ova raš­ču­pa­vlje­ni­ca vi­še li­či i na ba­e­tis i ser­ra­tel­la... Čim pri­mje­tim jed­no­dnev­ke na vo­di od­mah sa 100 od­sto si­gur­no­sti sta­vljam „po­sled­nji pri­zor”.
Na­rav­no, na­ziv pro­is­ti­če što je ovo po­sled­nje što li­pljen vi­di u svom (pr­vom) ži­vo­tu.
Ti­je­lo se pra­vi od upre­de­nih dla­či­ca ze­ca, ko­je mo­gu bi­ti sa ra­znih dje­lo­va ti­je­la. Ta­ko se do­bi­ja­ju raz­ne va­ri­jan­te „po­sled­njeg pri­zo­ra” – svi­je­tli­je, tam­ni­je, ša­re­ni­je, oštri­je...
Va­žno je da ti­je­lo ne bu­de gu­sto, već ri­jet­ko – si­ro­ma­šno. Ta­ko­đe, pre­fe­ri­ram ne­u­red­nost kod ze­či­jih dla­či­ca – ubje­đen sam da je ta­kva mu­va efi­ka­sni­ja i bo­lja. Ka­da po­ne­ka dla­ka štr­či kao an­te­na - to je pra­va stvar. Na kra­ju se na­mo­ta je­dan i po na­mo­taj grizzly ili cree pi­je­tlo­vog pe­ra i to je sve. Ova mu­va se za­vr­ša­va za par mi­nu­ta. Na sli­ci je „po­sled­nji pri­zor”, jed­no­stav­na mu­va od raš­ču­pa­nog ze­či­jeg da­bin­ga i jed­nog i po na­mo­ta­ja grizzly pi­jev­ca. Već go­di­na­ma ko­ri­stim tu „ni na šta ne li­čim” mu­vu i na­po­me­nuo bih da ona ni­je sim­pa­tič­na sa­mo li­plje­nu, već se vi­še ne­go uspje­šno mo­gu lo­vi­ti se­lek­tiv­ni i iz­bir­lji­vi kle­no­vi, a ni pa­strm­ke ni­su imu­ne . Ne­bro­je­no pu­ta mi je „spa­si­la” si­tu­a­ci­ju na vo­di. Pro­baj ovo, pro­baj ono – ni­šta! On­da se na kraj tip­pe­ta sta­vi „po­sled­nji pri­zor” i sli­je­di osmjeh i za­ma­ra­nje...
Pi­ca fly mu­ši­ca (mu­va od osta­ta­ka CDC pe­ra)
Mu­ši­ča­ri, ni­šta ne ba­caj­te, ne­go na­sjec­kaj­te i uba­ci­te u ovu „CDC Piz­za Fly” kre­a­ci­ju. Kao što su Ita­li­ja­ni pre­ko ti­je­sta sjec­ka­li „da se ne ba­ci” ko­ma­di­će hra­ne, pa na­pra­vi­li pi­cu, ta­ko i mi mo­že­mo za li­plje­na da spre­mi­mo ova­kvu po­sla­sti­cu od „gre’ota da se ba­ci” CDC osta­ta­ka, ko­ja je vi­še ne­go uspje­šna vje­štač­ka kre­a­ci­ja za ljet­nji pe­ri­od u ri­bo­lo­vu. (udi­ca: ti­em­co 102y #15; ko­nac: pa­u­či­na; osta­lo: na­sjec­ka­ni CDC u ra­znim bo­ja­ma).
Mu­ši­ca „raš­ču­pa­na sr­na”
Evo još jed­ne pri­lič­no ru­žne mu­ve, na­pra­vlje­ne od jed­nog je­di­nog ma­te­ri­ja­la - sr­ne­će dla­ke. Ova­kve, raš­ču­pa­ne mu­ve, sa ri­jet­kim dla­či­ca­ma, već su se po­ka­za­le kao vr­hun­ske „li­pljen­džij­ke”. Grizzly pal­mer sa ri­jet­kim no­ži­ca­ma, tzv. „po­sled­nji pri­zor”, i slič­ne ču­pa­ve kre­a­ci­je, go­to­vo uvi­jek su od­li­čan iz­bor. Dok sam sre­đi­vao fi­jo­ku i za­gle­dao se u par­če sr­ne­ćeg kr­zna. Či­ni mi se da je i ovo ša­re­ni­lo na dla­ka­ma, sa svi­je­tlo-tam­nim pre­la­zi­ma ta­ko­đe „smr­to­no­sno” za li­plje­na, ko­me to vje­ro­vat­no li­či na pri­rod­ne no­ži­ce mi­dže­va, ka­me­njar­ki, kr­zno­kri­la­ca i jed­no­dnev­ki. Kod ova­kvih mu­va, ni­je po­želj­no da bu­du pe­dant­no ura­đe­ne. Na­pro­tiv, tre­ba da da pod­sje­ća­ju na „fri­zu­ru” ne­kog „klo­ša­ra”, ko­ji ni­ka­da ne pe­re ko­su i sam se ši­ša tu­pim ma­ka­za­ma, ne gle­da­ju­ći se u ogle­da­lo. Da­kle, tre­ba da iz­gle­da­ju kao da ih je na­pra­vio ap­so­lut­ni po­čet­nik, to jest, ne baš vješt ve­zač mu­va.Ivan Ran­đe­lo­vić
S.B.Mu­ri­no